После поздравне речи мр Милане Квас в. д. управника Спомен-збирке и Драгане Милошевић, покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, изложбу ће отворити др Ивана Симеоновић Ћелић, директор Музеја „Цептер“ из Београда. Ауторке изложбе су Александра Томић и Милица Орловић Чобанов.
Поставка обухвата 23 пастела из заоставштине породице Челебоновић као и неке од породичних фотографија које се овом приликом први пут презентују. Челебоновићеви радови у овој техници, међу којима је и у заоставштини пронађена мапа из Вараждина са 15 радова излаганих једино у огранку дубровачке Галерије „Себастијан“ у Вараждину (1986), премијерно су приказани београдској публици у Музеју „Цептер“ маја 2017. Овај избор приказује не само део једног од највећих опуса пастела у српској модерној уметности, него и правац у коме Челебоновић као сликар интимистичке поетике постаје ближи проблемима реализације слике и њене симболике.
Свој уметнички пут Челебоновић је започео скулптуром, али његово коначно опредељење је било сликарство. Завршио је права на Сорбони, али наклоност ка уметности одводи га у атеље Антоана Бурдела (1922) да би школовање код истог вајара наставио на Академији Гранд Шомије. Највећи део живота провео је на релацијама Париз, Сен Тропе, Црногорско приморје и Београд, где у периодима (1947–1949) и (1952–1960) ради као професор на Академији уметности у Београду.
– Сопствени доживљај света око себе, највише осећање простора, Челебоновић брзим и непосредним потезом преноси и оживљава на папиру уз помоћ технике пастела којој се од средине педесетих година интензивно посвећује. У овој техници извео је близу четири стотине радова и приредио неколико самосталних изложби. Једна од таквих са радовима насталим између 1960. и 1972, који су представљали својеврстан фокус последњих фаза уметниковог стваралаштва, одржана је октобра 1973. у Малом ликовном салону у Новом Саду –наводи Алаксандра Томић. – Како на сликама у уљу тако и на пастелима, пратимо и препознајемо прелазак из снажне колоритне и готово засићене тонске фазе у такозване „беле пастеле“ на којима опажамо тек назначен простор и благо осенчене површине. Опус пастела тематски и по мотивима прати слике изведене у уљу; уметник врло често исти мотив разрађује неколико пута, у различитим временским интервалима, као реинтерпретацију својих пређашњих слика.
На изложби ће бити радови на којима Челебоновић представља призоре и жанр сцене из непосредног окружења, скоро анегдотског карактера и циклус „Калуђерице“, као и пејзажи, аутопортрети и мртве природе, од којих је мали број датован, али их временски, највећим делом, можемо сврстати „белу фазу“, карактеристичну за последње деценије уметниковог стваралаштва.
Богат пратећи програм изложбе укључиће тумачења поставке, пројекције филмова, промоцију нове монографије о уметнику, као и радионице за децу, а најширој публици изложба ће се приближити и током трајања манифестације „Музеји од 10 до 10”.
Н. Попов
