ОТЕРАЈТЕ УРОКЕ И ПРИЗОВИТЕ БОГАТСТВО! Ево која БИЉКА привлачи паре као магнет и „скида“ свако зло

На Ђурђевдан се устаје рано, пре зоре, и одлази се у природу на ђурђевдански уранак, са припремљеним јелом и пићем, пева се и плеше до подне.

За време османске власти у Србији, годишњи порез се плаћао у два наврата – на Ђурђевдан и на Митровдан. За Ђурђевдан су хајдуци одлазили у планину, а враћали би се кућама за Митровдан, па је из тог времена остала изрека "Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак."

Уочи 6. маја изводе се обреди којима се "призивају" новац и здравље, али и терају вештице и демони.

Ђурђевдан је, после Светог Николе, највећа породична слава у Србији. Постоји обичај да се тог дана жртвује јагње које се, уз низ магијских ритуала, намењују Светом Ђорђу. Такође, крвљу која се том приликом прикупљала некада су се исцртавали крстићи на челу, образима, бради и грудима укућана, па су се потом спирали "неначетом" водом са извора.

Веровало се да овај ритуал има невероватну заштитну моћ и да целе године штити од враџбина и урока. Веома је важан први петак пред Ђурђевдан (Власи тај дан зову Вињера буједзилор или Биљни петак), када се изводи обред прикупљања првих пролећних плодова и цвећа, од којег девојке плету венце, познате као бујеци. Пре зоре, по роси, одлазе у природу, умивају се на извору, а потом беру биљке и корење који се касније током године користе за лечење и справљање магијских напитака и афродизијака.

Кукурек за благостање
 

Чудесну моћ, по веровању, има стручак кукурека убран на први петак пре Ђурђевдана, али на место одакле је ишчупан обавезно треба ставити парче хлеба. Венац од тог кукурека некада се стављао овцама око врата, али се данас практикује пресовање у пословним књигама, уџбеницима, под тастатуром, односно испод сваког предмета који помаже у стицању материјалног богатства.
Током вечери, треба поново отићи на место где је убрана ова чудесна биљка, запалити ватру и чекати поноћ. Тада се, тврде они који су томе присуствовали, на небу појави кратка бљештећа светлост која свакога ко је види убрзо учини богатим. Слично веровање и данас постоји по селима југоисточне Србије. Тамо се увече први петак пре Ђурђевдана на светим местима, на раскрсницама, уз пећине или реку, окупљају девојке и младићи, а касније и остали сељани. Тако почиње колективни ритуал за здравље и плодност који се завршава смехом, игром и песмом.

Ритуално умивање против урока
 

Ђурђевдан је идеалан за извођење ритуала којима се скидају чини, тера црна магије и отклањају уроци набачени током претходних пет месеци. У ту сврху најчешће се изводи "ритуално умивање": око посуде у којој се фарбало прво ускршње јаје (црвено, наравно), обмотају се стручци кукурека, омана и љошћана, а потом се у њу наспе вода и остави да преноћи на кућном прагу или поред неке биљке, тако да се зором у њу слије и роса.
Том водом се на Ђурђевдан умивају сви укућани да би са себе скинули чини, уз мисао да добро побеђује зло. Такође, уочи славе, испред куће треба оставити два-три стручка омана, па их, кад се наросе, унети у собу и окачити да се суше. Осушена биљка касније се користи приликом извођења разних љубавних ритуала, а верује се и да чудесну моћ има и босиљак који је у ноћи пред Ђурђевдан покупио росу, преноси Жена Блиц.

Одломак из књиге "Магијски календар за срећне дане" Јасне Јојић