Они срећнији, утакмицу недеље, месеца, године, деценије и века пратили су захваљујући раније потписаном ИПТВ уговору с Телекомом Србије, они други, а њих је већина, ослањали су се на комшије из првог дела реченице, кафиће, кладионице и стримове уживо.
И тако, данима се већ распреда прича о томе да ли је чувеног гола било или је плод опште маште, извлаче се замрзнути кадрови спорног тренутка, вади троугао заостао са давних часова тригонометрије, анализира парабола путање косог хица и успут подбада противничка екипа. И сви су већ заборавили чињеницу да већ неколико година омиљене им дербије нема ко да преноси. Добро, има, само је гледање отежано. То јест, немогуће.
Стара, добро позната прича: Јавни сервис Србије ко зна коју годину заредом игнорише жеље својих гледалаца и финансијера за преносима утакмица националног првенства у најгледанијем, кад већ није и најуспешнијем спорту. Од домаћег фудбала на Радио телевизији Србије нема ништа, баш као што тога нема ни у кошарци, одбојци, рукомету, пливању, џудоу, атлетици, веслању, ватерполу, бициклизму... слободно допишите низ.
Јавни сервис Србије тако је поново показао да има истанчан осећај за глупост, пропустивши једину шансу да искористи последње остатке наше заинтересованости за посрнули домаћи фудбал. Не помажу ни изговори о недостатку новца јер чисто сумњам да би пакет националних права за емитовање првенства коштало много, нарочито када се у обзир узме квалитет показаног. Још горе звучи податак да та иста права већ неколико година држи Телекомова ТВ Арена. Горе, јер Телеком је државна фирма, па није лако прогутати чињеницу да гледаоци који су власници фирме морају да плате програм који та фирма прави са другом фирмом чија је она власник.
Но, ово није први пут да анализирамо учинак Јавног сервиса Србије који и даље пропушта да одговори на захтеве изнете у дозволи за националну фреквенцију, по којима би морао да обрати пажњу не само на промоцију домаћег спорта, већ и на дечји, образовни, уметнички, научни и верски програм. И то без изговарања на комерцијалне емитере јер они послују, или би требало, по неким другим правилима.
У међувремену, Спорт клуб је препознао шансу у попуњавању једног од својих десет канала преносима мање популарних спортова, што је, уз преносе међународних такмичења на којима учествује и наша репрезентација, потез који погађа тачно у мету. Тако смо одбојку гледали управо тамо, по модли с почетка ове приче: срећници на ТВ-у, виспрени у кафани, мудри с интернет стрима.
А шта сте добили ви са сет топ боксовима, без Арене спорта и Спорт клуба? Ваше право да знате - где су роде.
Ивана Вујанов
