ОВО СУ ДОГАЂАЈИ КОЈЕ НЕ ПАМТЕ ДЕЦА ТОКСИЧНИХ РОДИТЕЉА По овоме ћете их препознати

То нису само трауматични догађаји, већ и мале, понављајуће ситуације које су обликовале начин на који доживљавамо себе и друге.

Када су родитељи емотивно недоступни или претерано критични, дете учи да потискује осећања и мења своје понашање како би преживело у таквом окружењу. Због тога постоји низ ситуација којих се не сећамо из детињства ако смо одрастали уз токсичне родитеље.

Деца која су живела у таквим породицама ретко памте тренутке потпуне безбрижности. Уместо игре и сигурности, њихово детињство било је испуњено опрезом и сталним настојањем да не направе грешку. Уместо спонтаности, рано су научила да мере сваку реч и поступак, што им касније отежава да уживају у једноставним животним тренуцима.

Стручњаци за ментално здравље објашњавају да деца у токсичним породицама ретко развијају осећај да су вољена без услова. Уместо топлине и разумевања, љубав су добијала кроз контролу, кривицу или ћутање. Због тога се многи одрасли касније тешко повезују са својим емоцијама, јер никада нису научили да је безбедно осећати и изразити оно што их боли.

Многи који су имали токсичне родитеље не могу да се сете тренутка када су осетили искрено прихватање. Уместо похвала добијали су критике или поређења са другима, па су временом научили да љубав морају заслужити. Тај образац често се преноси и у одрасле односе, где стално траже потврду своје вредности кроз туђе одобравање.

Психолози истичу да људи који су одрастали уз родитеље без емпатије често не памте нежне гестове - загрљај, утеху или речи подршке. Уместо тога, у сећању остају напетост, хладноћа и осећај да морају да буду јаки. Недостатак тих малих, али кључних искустава оставља дубок траг и у одраслом добу, јер учимо да волимо на начин на који никада нисмо били вољени.

Иако се многих ствари не сећају, људи који су одрасли уз токсичне родитеље могу научити да себи пруже управо оно што им је некада недостајало - сигурност, нежност и љубав.