Како је показано у истраживању, петина грађана или 20 одсто испитаника на ово питање не зна одговор, односно нема став.
Директор агенције Фактор плус Владимир Пејић каже за Блиц да је и даље највећи проценат грађана против санкција и изјашњава се лако, без дубљих анализа.
Често се говори да је 80 одсто грађана против, али морамо бити прецизни. Постоје нијансе у одговорима. Јер 20 одсто њих није ''за'', али није ни против и на њихово мишљење би могле да утичу одређене околности, навео је Пејић.
У одговору на питање који би то могли да буду оправдани разлози да Србија ипак уведе санкције Русији, највећи проценат испитаника, њих 78 одсто, наводи да би то било у случају да Русија призна независност Косова.
У случају да нам Европска унија и САД уведу санкције навело је 56 одсто грађана, још веће притиске на нашу земљу као разлог навело је 26 одсто грађана, већу економску помоћ Србији истакло је 24 одсто.
За 21 одсто грађана кључна тачка која би их навела да подрже увођење санкција Русији била би уколико Руси употребе нуклеарно оружје, а још већу ескалацију сукоба у Украјини била би довољна за девет одсто испитаника.
Ови проценти показују да противљење санкцијама није безусловно, иако не мења чињеницу да је већина против тога. Највише испитаника сматра да би руско признање Косова било разлог да Србија уведе санкције Русији, али мисле да до тога неће доћи, појаснио је Пејић.
На питање хоће ли нова Влада Србије увести санкције Русији, 30 одсто испитаних грађана је рекло да неће, 31 одсто истиче да ће размислити озбиљно о тој опцији, 20 одсто каже да је извесно, а 18 одсто њих се изјаснило да је мало вероватно.
Више од трећине испитаника или тачније 36 одсто њих сматра да нема реалне шансе да дође до употребе нуклеарног оружја у руско-украјинском сукобу, 23 одсто испитаника наводи да је мало вероватно, 22 одсто да се не може до краја искључити, а 11 одсто њих каже да је извесно да ће до тога доћи, док став о овом питању нема осам одсто испитаних грађана.
Употребе нуклеарног оружја у случају даље ескалације руско-украјинског сукоба не плаши се 36 одсто испитаника, 23 одсто каже да се плаши, али да се нада да се неће догодити, 21 одсто наводи да се не плаши, али да понекад помиси на то и узнемири се, док 18 одсто њих каже да се плаши и то сваким даном рата све више, док став о овоме нема два одсто испитаника.
Како расте могућност употребе нуклеарног оружја, тако расте и страх код грађана. Како је сукоб ескалирао тако је и проценат уплашених растао. Иначе, страх од рата је увек у врху када је реч о највећим страховима, навео је Пејић.
