Пастор наводи да је било речи о значајним оперативним питањима, за које је замолио председника Вучића да одвоји мало времена. Оцењујући прву годину мандата Скупштине Војводине и Покрајинске владе, која истиче почетком и средином јуна, Пастор каже да су односи с владом Игора Мировића били хармонични и да за ту годину као председник парламента није никад био доведен пред свршен чин.
Како бисте оценили тај период?
– Мислим да је тај период по низу ствари био другачији од претходних година, а по низу ствари је био сличан. Био је сличан по томе да смо после избора успели заједно да сачувамо углед Скупштине Војводине, стандарде у дискусији, у међусобном обраћању у јавном говору, по којем је Скупштина била препознатљива у последњих неколико година. Мислим да је добро што се успело у томе, а то није заслуга председника, или само председника Скупштине, него свих нас. То не значи да није било жустрих расправа, али није се никада искакало из оквира који је дозвољен у парламентарној демократији, барем како ми то доживљавамо. Између Скупштине и Покрајинске владе постоји хармонична сарадња и у ову годину дана ниједном нисам био доведен пред свршен чин, што се знало дешавати у претходном мандату. Све седнице планирамо нормално, и што се тиче рокова, и што се тиче достављања иницијативе посланицима. У оцени свакако морам рећи да смо релативно брзо усагласили устројство и управе, и институција, и програма с оним што је у свом експозеу најавио кандидат за председника Покрајинске владе. Тако да сам у суштини задовољан протеклом годином. Мислим да се добило на полету, на чврстини, на иницијативности на страни владе, и то се огледа и кроз ових 12 седница које смо одржали.
Која су то важна питања због којих сте тражили сусрет с премијером Вучићем?
– Као што се из оног штурог саопштења које смо послали медијима могло видети, разговарали смо о обележавању годишњице Сенћанске битке. То није сенћанска прича, него је пре свега историјска, цивилизацијска прича. Као председних Савеза војвођанских Мађара ја сам замолио господина Вучића да као изабрани председник републике буде покровитељ обележавања те годишњице. Изнео сам му идеју да би и неки други требало да буду покровитељи тог догађаја: председник Републике Мађарске и председник Републике Турске. Премијер и изабрани председник је прихватио ту иницијативу.
Како коментаришете судску одлуку која не иде у прилог полагању пријемног испита на мађарском језику на Правном факултету?
– Та судска одлука је првостепена и њено образложење још не знамо, али вероватно ће на њу бити уложена жалба. За мене су потпуно сигурне две ствари. Једна је да, ако на свим факултетима Новосадског универзитета пријемни може да се полаже на језику на којем је ученик учио у средњој школи, не видим зашто то на Правном факултету не може. Ако је то могуће на математици, физици и на Факултету техничких наука, на Медицинском и свим осталим факултетима, зашто није могуће на Правном? Док се то не реши, ученици ће морати полагати пријемни како се организује, дакле на српском.
Шта би те државе финансирале?
– Турска ће финансирати пројекат отварање меморијалног центра на самој обали Тисе, Мађарска поставку у торњу Градске куће у Сенти, а држава Србија ће финансирати или делимично финансирати радове на реконструкцији градског трга на којем би требало да буде постављена биста Еугена Савојског. Осим тога, разговарали смо и о проблему грејања у Сенти, јер она већ низ година кубури с јавним грејањем. Постројење које је обезбеђивало пару за кориснике централног грејања је у шећерани која је приватизована, а проблем је и то што је технички застарело. Отварање нове топлотне станице или новог постројења за грејање је позамашна инвестиција, око 3,5 милиона евра. Сенћански буyет тих пара нема.
Шта сте се договорили у вези с постројењем?
– У уторак председник општине Сента са својом екипом иде у Владу Србије да се сагледају сви аспекти и могућности за изналажење новца да би се тај проблем решио и Сенћани с већом сигурношћу дочекали грејну сезону. Осим тога смо разговарали и о неким потенцијалним инвестицијама у Војводини. До тог сазнања сам дошао тако што су ме ти потенцијални инвеститори потражили и обавили смо разговоре. Ја сам то пренео председнику Владе Србије, молећи да, с обзиром на то да се ради о инвестицијама за отварање позамашног броја радних места, сагледа могућност да ли српска држава може подржати те инвестиције, и на који начин.
О којим инвестицијама се ради?
– Ради се о новом производном погону у Бечеју из области аутомобилске индустрије, који би запослио између 300 и 400 људи, и о фабрици која би била отворена у општини Инђија, а бавила би се опремом за телекомуникације. Надам се да ће те инвестиције доживети исту судбину као и друге велике инвестиције у Србији и да ће држава из одговарајућих извора на бази стварања нових радних места подржати те инвестиције. Такво обећање сам добио од председника Вучића. Разговарали смо и о Палићу, за који постоји мастер-план на основу којег би се плански и организовано могли приступити развоју Палића. Први корак је изградња великог хотелског комплекса и спа центра на укупној површини од девет хектара. Та инвестиција је вредна око 30 милиона евра. Комплетна припрема за објављивање међународног тендера је практично урађена и молио сам премијера да учинимо заједнички напор да се тај тендер у догледно време објави и да се одабере будући инвеститор да би током наредне године започела изградња тог капацитета, која је значајна не само за Палић него и за читав регион.
Ержебет Марјанов
