По његовим речима, новобечејска индустријска зона урађена је допола, а Управа за капитална улагања издвојила је осам милиона динара за расвету, оптичке каблове, те има и струју и воду и потпуно је опремљена. Друга зона налази се у Новом Милошеву.
До лане та зона је имала само таблу, а сада је увелико у изградњи и биће готова до краја године, каже Максимовић.
Зона је обезбеђена струјом, односно трансформатором, оптичким каблом, фекалном и атмосферском канализацијом, путним саобраћајницама, за које је Општина издвојила осам милиона динара, а Управа за капитална улагања 20 милиона.
„ Уложено је и девет милиона динара за струју, а у Новом Милошеву новоформирана зона већ има инвеститора који ће изградити фабрику, поред силоса који тамо већ постоји“ – каже Максимовић, и додаје да без индустријске зоне нема ни развитка општина.
Враћање старих дугова
Саша Максимовић каже да је, када је ступио на функцију, у буџету затекао 15 милиона динара, а 160 милиона дуга.
„ До сада смо вратили 100 милиона, али нам је још увек проблем Дом здравља, који је дужан 140 милиона динара. Ипак, успели смо да им обезбедимо два возила Хитне помоћи јер су стара дотрајала, као и медицинску опрему која им је била потребна“, додаје Максимовић.
Дуговало се углавном спортским удружењима, те ПС-у за изградњу трансформатора у 2011. години, али их је било и разних других, као што су тужбе потив општине.
Велики дуг био је за мост који је поклоњен Ади, а требао је да спаја Бечеј и Нови Бечеј, а Покрајина их је тужила јер им је дала новац за транспорт те општина мора да врати за трошкове транспорта и заостале камате. Тренутно је предмет у Апелационом суду у Новом Саду, а дуг, ако стигне на наплату, износиће 80 милиона динара.
Он каже да се око 60 одсто становништва бави пољопривредом, највише ратарством, односно сунцокретом и пшеницом.
„ Помажемо младима тако што су формиране две радне зоне у индстријској зони у Новом Бечеју, тамо су пољопривредни инкубатори, односно расадници у којима се млади обучавају две године. Сада такав исти инкубатор за младе постоји и у Куману, а финансирали су га Министарство за спорт и омладину и локална самоуправа – каже Максимовић. – Тамо се млади обучавај за узгајање култура, а имају сву стручну помоћ, инфраструктуру, а они убирају приход од садње, и након две године долазе нови млади путем конкурса.“
Општина Нови Бечеј броји око 23.500 становника, од тога је 3.500 незапослених.
„ Некима није пољопривреда једини извор прихода, а трудимо се да општина помогне колико може“, каже Максимовић.
Он додаје да је потребно и уређење атарских путева, да пољопривредници конкуришу на конкурсе Покрајине, али да је највише новца ове године издвојено на општинска улагања.
„За четири месеца имамо 300 милиона динара опредељено за инвестиције, што је више новца него што су наши претходници инвестирали за четири године. Од тога је око 60 милиона динара општинско учешће, а остало смо добили на конкурсима, што Европске уније, што министарстава и Покрајинске владе“, каже Максимовић.
За прекограничну сарадњу за ванредне ситуације, путем којих ће се поравити насип на Тиси, ЕУ је издвојила 300.000 евра, за тзв. Зечији насип, чиме се штити део атара јер Тиса често зна да се излије. У оквиру пројекта, биће обезбеђен и један багер за ванредне ситуације.
По Максимовићевим речима, када се говори о дугорочним плановима, попуњеност индустријских зона је један од приоритета.
„ Имамо услова и да ширимо обе индустријске зоне, али прво ћемо сачекати да се садашње парцеле попуне, па ћемо онда размишљати и о проширењу“, каже Максимовић.
Он додаје да у Ново Милошево долази фирма „ЈС&О“, због које су и интезивирани радови у тој зони, а они ће се бавити производњом уља од бундевиног семена, а поред своје бундеве, куповаће и производе од локалних пољопривредника.
„ Као једна од фирми која треба да почне да ради, добио је новац од Министарства између осталих и „Тенис““ – каже Максимовић, додајући да већ постоји пробна производња на неких 70 хектара и то им је прва инвестиција, а фабрика је направљена већ кроз неколико месеци и сада се само чека потпуна инфраструктурна опремљеност.
Инвеститор ће у првој фази упослити око 30 радника, а уколико се производња буде ширила, и више. У Новом Бечеју у индустријској зони је остало слободно још осам парцела.
Фискултурна сала у Бочарима
Све месне заједнице имају основну школу, док Нови Бечеј има две и једну средњу. „ Имамо у плану изградњу фискултурне сале у Бочарима, јер на стотину ђака мора постојати једна сала – наглашава Максимовић, и каже да им је проблем укинуто економско одељење у средњој школи, али да је то урађено због других смерова који се праве за потребе инвеститора.“
Сала се чека већ 40 година и нема ни спортског удружења чију би салу деца могла користити, а Максимовић каже да се нада сали до краја године, а да ће пројекат бити завршен већ идуће недеље и да ће конкурисати код свих органа, али да ће деца добити салу.
Новом Бечеју не мањка манифестација, а најпознатији су по недавно протеклој Великој Госпојини, када је ту општину посетило око 200.000 посетилаца за четири дана трајања прославе.
„ Осим општине, имамо и разне манифестације у месним заједницама, као што су Дани села у Бочарима, Свети Илија у Новом Милошеву, а и Кумане има своје прославе“, каже Максимовић.
Ту општину од других разликује чињеница да се тренутно више улаже у месне заједнице него у сам град, претежно због нове индустријске зоне у Милошеву.
„Увек је добро подсетити на то да смо прошле године изабрани и као „Град у фокусу“, иако нисмо град, што само говори о нашим потенцијалима јер смо једина локална самоуправа која је изабрана у том пројекту“, напомиње Максимовић, и додаје да су по том основу од Министарства добили 56 милиона динара за ревитализацију многих објеката од историјског значаја и објеката културе.
Нови Бечеј има доста добру сарадњу с Покрајином, а по речима Саше Максимовића, велику већину пројеката за које су конкурисали су и добили.
„ Много новца смо уложили и у фекалну канализацију, а радимо и реконструкцију водовода у све четири месне заједнице“, каже Максимовић.
Он објашњава да се прво ради Нови Бечеј, Ново Милошево и Кумане, имајући у виду да су цеви 50 година старе и да је вода техничка. Главни проблем је што је водовод стар и што има доста азбестних цеви које су крте и пуцају, те и због неисправних водовода, али и лоших цеви, има и до 25 одсто губитка воде.
„ Деценијама се није улагало, једина поправка је било крпљење када негде пукне цев и, да би се за почетак урадила реконструкција у сва четири насељена места, то је од 300 до 400 милиона динара вредан пројекат“, наглашава Максимовић.
Маша Стакић
