Он је додао да са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем има добре односе, уз оцену да су њихови састанци “инспиративни”, али је додао да се њих двојица разликују у приступу.
Албанци се морају ујединити. Наравно и Курти жели исто, али ја другачије размишљам о путу до тога. Ја мислим да је мој пут краћи, али Курти треба да одлучи шта Косово треба да ради, нагласио је албански премијер.
На питање да ли се слаже са Куртијевим ставом, Рама је одговорио да “не жели да улази у питање које је на плеćима премијера и власти на Косову”.
Опште је познато да ја имам своје идеје и свој приступ, циљ је исти, мислим да Србија треба да призна Косово, да тражи опроштај, а на крају овог процеса Албанци треба да се уједине, рекао је Рама.
Он није желео да коментарише европски предлог, као ни изјаву Куртија да би требало мање да верује српском председнику, који је, по оцени Куртија, "изданак Владимира Путина на Западном Балкану".
Косово и Метохија - 15 година од самопроглашења независности
У Приштини се обележава петнаест година од једнострано проглашене независности тзв. Косова.
У Приштини ће бити одржана свечана седница владе и скупштине привремених приштинских институција, затим парада полицијских и такозваних војних снага, а биће положени и венци на гробове палих припадника такозване Ослободилачке војске Косова.
За Албанце је тзв. Косово је држава, а за Србе - део Србије.
Због свакодневних провокација и напада, Срби са Косова и Метохије живе у страху већ годинама, како пре, тако и после једностраног проглашења независности.
Живимо тужно и жалосно. Све нам је ускраћено, и људска права и слобода и то у нашој земљи, каже старија дама из Косовске Митровице, док четрдесетогодишњи мештанин Грачанице тврди да је очекивао да ће овако нешто да се деси, одмах после повлачења српских безбедносних снага са Косова и Метохије, јуна 1999., на основу Кумановског споразума и Резолуције 1244 СБ УН.
Од како је Приштина једнострано прогласила независност, за приштинске институције и Албанце, као и за државе које су ту независност признале, тзв. Косово је држава, док је за Србе и даље део Србије.
Албанци на Косову су добили једно велико празно ништа, које настоје да попуне мржњом и сукобом према другима. Неки од њих су добили прилику да побегну одавде и избегну одговорност за систем који пропада. Тај систем се свео на повлашћену групу људи, која управља њиховим животима и која је све дала на идеологију независности, која је успоставила један етнократски систем у ком нема других, каже новинар и књижевник из Грачанице Живојин Ракочевић и додаје да су Срби добили само нападе и непоштовање најосновнијих људских права.
Срби након петнаест година од самопроглашења независности Косова живе у својим гетима и то је једина одредница којом се могу дефинисати њихови животи. Готово никаквих помака није било, наводи Ракочевић.
Слично мисли и новинар Неђељко Зејак, за кога, и поред напора појединих западних земаља, „Косово није успело да створи ни контуре државности, а комоли да постане суверена и правна држава“.
За протеклих 15 година, тзв. Косово је успело да постане чланица неколико међународних организација, али не и чланица Савета Европе, Интерпола, Унеска, као ни кандидат за чланство у Европској унији, а грађани који живе у нашој јужној покрајини још увек немају ни визну либерализацију.
С протоком времена уопште се више не може говорити о независности, већ само о зависности Косова. Године промичу, та зависност је све већа, овде ништа не ради. Када вам дају одговор на питање шта ради, онда ћете знати да има неког помака у економији, друштву, животу, демократији, политичким партијама, систему, култури, односу према другима. Све је пало у воду. Косово је данас једна празна љуштура, која тражи свој садржај у сукобу, истиче Ракочевић.
Од 2011. године Приштина је започела дијалог са Београдом, такозвани Бриселски дијалог, око решења техничких питања. Потписана су 33 споразума, од којих је Приштина мали број испунила, а највећи проблем, због кога су и Срби са севера покрајине напустили централне политичке, али и правосудне и полицијске институције, јесте то што није формирала Заједницу српских општина (ЗСО). ЗСО је за Србе једина институција која им гарантује опстанак и останак на својим огњиштима.
С једне стране имамо Београд који пружа подршку Србима на Косову и Метохији да остану ту где живе, с друге стране Приштина мерама и поступцима које предузима гони Србе на расељавање. Само под условом да се формира ЗСО, верујем да ће Срби у овим већим општинама, попут Грачанице, Ранилуга, Штрпца, Северне Митровице и да опстану. Уколико не буде постигнут договор и уколике се не дефинише статус, за десет година нећемо имати о чему да причамо, каже Зејак.
Од самопроглашења косовске независности број напада на Србе, њихову и имовину Српске православне цркве сваке године је све већи, па је тако од почетка 2022. године до данас било више од 150 напада, чак и на децу, као што је рањавање дечака и младића у селу Готовуша код Штрпца, на Бадње вече ове године.
Међуетнички односи су сваким даном све гори, расте неповерење у приивремене приштинске институције и званичнике, па су, осим напуштања институција, Срби прошле године три пута постављали барикаде на северу КиМ, у знак протеста због непоштовања основних људских права и незаконитог хапшења својих сународника.
Од 2008. године, када је тадашњи премијер привремених приштинских институција, а сада хашки притвореник, Хашим Тачи, прочитао декларацију о такозваној независности, све мање се поштују и закони који штите права невећинских заједница, посебно Срба, а које су донеле саме приштинске институције.
Не поштује се Закон о употреби језика, па, иако је српски службени језик, на јавним догађајима нема превода или је он врло лошег квалитета, а ћирилица је скоро потпуно истиснута из употребе.
Закон о запошљавању невећинских заједница гарантује да 10 одсто њихових припадника, од тога 7 одсто Срба буде запослено у јавним предузећима, али ситуација на терену је таква да у пошти или електродистрибуцији тај проценат износи око 3 одсто, док на руководећим местима Срба скоро и да нема.
Економска ситуација на Косову и Метохији је лоша, незапосленост је, на основу података Агенције за статистику, близу 40 одсто, а инфлација је двоцифрена. И политичка и економска ситуација, као и међуетнички односи, посебно су погоршани доласком на власт Аљбина Куртија и његовог Покрета Самоопредељење.
Није познато колико је земаља признало такозвану косовску независност. Приштина тврди да је тај број већи од 110, док Београд истиче је тај број знатно мањи.
