“Босна и Херцеговина 2017“, назив је вежбе у којој учествује 1.200 људи из 34 партнерске државе, а заједнички је изводе Министарство безбедности БиХ и Евроатлански центар за координацију активности у случају катастрофа.
Тај Центар је главни механизам НАТО за пружање помоћи цивилима за време елементарних непогода. Поред партнерских земаља, у вежби која се изводи на подручју Тузланског кантона учествују домаће и стране међународне организације.
Вежба се организује у време интензивних политичких расправа о укључењу БиХ у евроатлантске безбедносне системе, наводи „Дојче веле“.
У БиХ су подељена мишљења о томе да ли би требало приступити НАТО - у Републици Српској верују да би БиХ требало да следи пример Србије и да остане војно неутрална, док у другом босанскохерцеговачком ентитету, Федерацији БиХ, сматрају да је улазак у НАТО неопходан због мира, стабилности и економског просперитета читаве државе.
Војни аналитичар Неџад Ахатовић сматра да НАТО није случајно одабрао БиХ за одржавање ове сложене вежбе.
Упркос појавама негирања функционалности БиХ, НАТО је годишњу проверу својих капацитета за природне и вештачке катастрофе организовао управо у овој земљи, рекао је Ахатовић за „Дојче веле“.
Веома је важно то што НАТО управо у БиХ организује вежбу оваквих размера. Требало би знати да у оквиру вежбе учествују државна министарства одбране и безбедности заједно са ентитетским институцијама из полицијског сектора и сектора цивилне заштите. То је снажна порука свима да БиХ, и поред сложености политичког система, има потенцијал за координисање сложених активности из области безбедности и решавање врло озбиљних кризних ситуација које се симулирају у оквиру ове вежбе, навео је Ахатовић.
Војнополитички аналитичар Ђуро Козар верује да вежба НАТО на подручју Тузланског кантона има велики значај за БиХ и афирмацију државе на безбедносном плану.
Свака вежба тог војног савеза, са оружјем или без њега, појачава делотворност НАТО и земаља-партнера у заштити безбедности, мира и напретка становништва и територија. И овом цивилном вежбом у Тузли, НАТО афирмише свој основни концепт, а то је колективна одбрана, у којој све земље солидарно бране било коју чланицу у случају напада или јој помажу у случају елементарних непогода и катастрофа, рекао је Козар за немачки државни радио.
Коментаришући разлике унутар БиХ у погледу приступања НАТО, Козар тврди да та земља није у позицији да, попут бивше Југославије, профитира балансирањем између Истока и Запада.
Тешко је правити паралелу између бивше СФРЈ која је била несврстана и БиХ у којој је један део државе за улазак у НАТО, а други за такозвану војну неутралност уз нескривене симпатије према Русији. Мислим да ће БиХ и даље остати у НАТО пројекту „Партнерство за мир“, и да ће учествовати у мисијама мира у оквиру тог војног савеза и Уједињених нација. БиХ може да искористи партнерство са НАТО како би, као што је то случај с вежбом која се управо одржава у Тузли, унапредила функционалност сопствених институција и служби, те стекла додатна искуства у решавању криза проузрокованих елементарним непогодама, указао је Козар.
Он сматра да би за БиХ ипак било боље да постане пуноправна чланица НАТО.
Земља би била политички стабилнија, а они који желе да је дезинтегришу више не би имали никаквих изгледа. Економски би била привлачнија за инвеститоре који улажу капитал у стабилне и сигурне земље. Као чланица НАТО, БиХ би била отпорнија и на терористичке претње, а могла би да рачуна на бржу и ефикаснију подршку и у случају природних катастрофа. Предности су бројне, али одлуке у овој земљи доносе и они који због сопствених интереса пропагирају демилитаризацију и неутралност, закључио је Козар.
