Бугарска рампа за Северну Македонију

БЕРЛИН: Бугарска ових дана јасно ставља до знања да ће блокирати отварање приступних преговора ЕУ и Северне Македондије, ако суседна земља инсистира на македонском идентитету и језику, пише Дојче веле (DW) и оцењује да је реч о новој рунди старе националистичке свађе.
zastava
Фото: Tanjug

Историјски спор два суседа могао би да уђе у бриселске ходнике и то пред децембар кад Северна Македонија очекује званични почетак преговора о приступању Европској унији. То би значило да ни пристанак на промену имена земље због спора са Грчком можда не би био довољан да после петнаест година, колико је Северна Македонија званично кандидат за ЕУ, почну преговори, указује се у тексту.

Документ из Софије носи бирократски назив: „Меморандум којим се објашњава однос Републике Бугарске и Републике Северне Македоније у контексту процеса проширења и придруживања и стабилизације“. Он је прошле седмице привукао пажњу медија у Скопљу.

Меморандум на шест страница, послат из Софије у 26 главних градова ЕУ у августу, појашњава став Бугарске о разним историјским питањима.

Кључно је, како тврди Софија, "етнички и језички инжењеринг који се догодио“ у Македонији у деценијама од Другог светског рата.

"Приступни пут Северне Македоније пружа драгоцјену прилику њеном вођству да раскине са идеолошким наслеђем и праксом комунистичке Југославије. Процес проширења не сме да легитимише етнички и језички инжењеринг који се одвијао у бившим ауторитарним режимима “, наводи се у бугарском Меморандуму.

Према званичном бугарском тумачењу историје, људи словенског порекла који живе у Северној Македонији заправо су Бугари који говоре бугарски језик, али им је "испран мозак за време Титовог комунистичког режима у бившој Југославији" и у том процесу су вештачки добили нови „македонски“ идентитет и језик.

Овај захтев није нов, указује DW и наводи да је то званични став бугарске државе који постоји од педесетих година 20. века. Као резултат тога, неспоразуми у погледу историјских питања између два суседа често су стварали узавреле односе на политичкој сцени. Као чланица ЕУ, Бугарска сада има велику предност у односу на Северну Македонију и намерава да је искористи.

Професор Улф Брунбауер, који води катедру за историју југоисточне и источне Европе на Универзитету у Регенсбургу, каже да је Меморандум начин на који Бугарска „врши притисак наметањем националистичког погледа на историју и културу друге државе и њеног народа“.

"То би било као кад би Немачка рекла Аустријанцима да су Немци или када би Данска Норвежане назвала аномалијом јер су некада били део њиховог царства и јер се њихов стандардни језик касније развио и одвојио од данског“, рекао је Брунбауер за DW.

Меморандум је изазвао запрепашћење у Скопљу и осуде у деловима бугарске академске заједнице. Заменик македонског премијера Никола Димитров рекао је да "језик не подлеже признавању или непризнавању, јер се у 21. веку, посебно у Европи, никоме не може ускратити право на самоопредељење и самоизражавање“.

Бугарски социолог Ивајло Дичев написао је у ауторском тексту за DW на бугарском да је примарна „оптужба“ у Меморандуму чињеница да "Северна Македонија уопште постоји“.

СА ако та нова нација упорно одбија да се сама укине - Бугарска то сматра чином агресије“, каже Дичев.

Током Другог светског рата Краљевина Бугарска је била део сила Осовине и заузела је територију данашње Северне Македоније. Македонска историја овај период назива „бугарском фашистичком окупацијом“. Али Бугарска негира ту тврдњу и тврди да су њене снаге само ослободиле своју браћу на западу.

У декларацији, коју је парламент усвојио прошле године, Софија је поручила Скопљу да престане да користи синтагму "фашистичка окупација“ када помиње Бугарску у својим уџбеницима историје и да уклони све такве наводе са споменика који сећају на Други светски рат.

За решавање оваквих проблема требало је да буде задужена мешовита Комисија основана након потписивања билатералног споразума о пријатељству 2017. године.

Група историчара и стручњака у домену образовања из обе земље започела је рад на дугој листи питања која су предмет раздора, али је престала са радом прошле године. Званично, због избора у Северној Македонији и пандемије. Незванично, због непремостивих разлика и неслагања.

Сада бугарска влада инсистира да Комисија настави рад и покаже резултате или ће пут суседне земље према ЕУ бити заустављен пре него што уопште почне.

Иако се ЕУ до сада није оглашавала по том питању, Немачка је, као тренутна председавајућа Европске уније, позвала обе државе да реше отворене проблеме у оквиру Комисије која се бави историјским питањима.

Немачка амбасадорка у Северној Македонији Анке Холштајн одбацила је покушаје Бугарске да уврсти билатерална питања у оквир преговора с ЕУ. „Билатералне проблеме треба решавати билатерално“, рекла је она.

По речима Драгија Ђоргијева, председника македонског експертског тима у Македонско-бугарској комисији, то неће бити лак задатак. „Бугарски меморандум, који негира савремени македонски језик и идентитет, није од помоћи за успешан рад Комисије“, рекао је он за DW.

Иако многи аналитичари са обе стране границе мисле да би Меморандум могао бити пропагандни трик владе Бојка Борисова, како би скренуо пажњу јавног мњења са протеста против корупције који трају месецима, други не мисле тако.

"Протести у Софији немају никакве везе са овим“, написао је Андреј Ковачев, члан Европског парламента из бугарске владајуће конзервативне странке ГЕРБ, у тексту за DW на македонском. Нова влада у Софији неће променити свој став, каже Ковачев и додаје да Северној Македонији неће бити дозвољено да започне приступне преговоре уколико не прихвати захтеве Бугарске.

"Не надајте се! У Бугарској више никада нећете наћи издајника попут Георгија Димитрова“, поручио је Ковачев, мислећи на првог комунистичког вођу Бугарске (1946-1949), који је признао постојање одвојене македонске нације и македонског језика.

Немачки историчар Брунбауер, с друге стране, позива Брисел и „посебно Берлин“ да изврше притисак на бугарску владу. Он наводи да овакво или онакво тумачење историје или језика може да „наљути“ националисте са обе стране границе, али да нема баш никакве везе са критеријумима које нека земља треба да испуни да би била примљена у ЕУ.

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести