Шта доносе измене Закона о ауторским правима ЕУ

СТРАЗБУР: Посланици Европског парламента изгласали су јуче обиман предлог о изменама Закона о ауторским правима у Европској унији, а критичари сматрају да ће технолошки гиганти сносити велике последице, а да би свако ко се огласи на Интернету могао да буде цензурисан.
e
Фото: pixabay.com

Како наводи АП, предлог измена односи се Закон о ауторским правима, који је стар 20 година, а уколико измене буду ступиле на снагу, компаније као што су Епл, Фејсбук и Гугл мораће да више плаћају европским уметницима и произвођачима садржаја, као и да уведу филтере који ће спречити да се њихов рад шири Интернетом без дозволе.

Поједини предлози су веома контроверзни, наводи агенција, додајући да се ради о томе да ће од ступања измена на снагу компаније бити одговорне за уклањање материјала заштићеног ауторским правима са својих платформи. 

Још један контроверзан део закона, како наводи АП, односи се на то како се информације које потичу од медија линкују и цитирају широм интернета.

"Интернет гиганти имали су корист од садржаја пореклом из Европе, плаћајући неадекватан порез и пребацујући огроман профит у САД или Кину. Европски парламент је одлучио да стане на крај тренутном дигиталном ''дивљем западу''", рекао је председник ЕП Антонио Тајани.

АП истиче да су интернет гиганти вршили толико снажно лобирање, да је чак и након што су државе чланице ЕУ подржале изменe закона, није било сигурно да ће оне заиста бити изгласане у ЕП. 

Покренута је онлајн петиција коју је потписало више од пет милиона људи који се противе изменама закона. Потписници, наиме, сматрају да ће измене закона довести до нефер цензуре на Интернету.

Измене закона би требало да компанијама уведу правну одговорност, тј. обавезу да се постарају да садржај заштићен ауторским правима не буде на њиховим платформама, укључујући и садржај који поставе корисници платформи попут Фејсбука и Јутјуба, изјавио је Гас Роси, директор глобалне политике у непрофирној организацији "Јавно знање" која се залаже за отворен и слободан Интернет.

Компаније нису условљене, али ће врло вероватно морати да уведу филтере који ће препознавати заштићен садржај и уклањати га.

Присталице слободног Интернета кажу да овакви филтери стварају два проблема. Први је да ће само највеће компаније попут Фејсбука и Гугла имати новца да уведу такве филтере и одржавају их. Други проблем је да ти филтери, како наводи АП, сасвим сигурно неће бити у потпуности прецизни, те ће разни садржаји који не би требало да буду уклоњени, бити уклоњени са Интернета.

"Просечан корисник није стручни познавалац закона о ауторским правима. Већина корисника вероватно неће тражити помоћ. То ће створити стравичан ефекат у многим ситуацијама", рекао је Роси.

Присталице измена закона кажу да ће оне помоћи ауторима садржаја да добију компензацију за свој рад.

"Сложили смо се о новим правилима која ће урадити потпуно супротно од убиства Интернета", рекао је након гласања немачки посланик у ЕП Аксел Фос.

Гугл је саопштио да ће предлог о изменама закона довести до правне несигурности и да ће нашкодити креативној и дигиталној економији у Европи.

Компанија је критиковала делове измена закона, поручивши да су "претеране" и да би могле да доведу до уклањања видео снимака на ЈуТјубу у ситуацијама у којима није у потпуности јасно ко полаже право на заштићени материјал.

Против измена закона протестовало је више десетина хиљада људи широм Немачке, док је испред парламента свирао француски бенд који се залаже за најављене измене.

"Ништа није тако добро као бесплатан ручак и заиста не знам зашто би Интернет гиганти требало да наставе са бесплатним ручавањем на наш рачун", изјавио је музички продуцент из Француске Вали Бадару.

У Француској, коју АП назива чуварем европске културе, влада је поздравила усвајање предлога о изменама.

"Порука ЕУ је јасна. Свако ко делује на европском тржишту мора да поштује наше заједничко опредељење, било да су у питању ауторска права или фискална правила која захтевају од америчких компанија да плаћају већи порез", рекао је министар културе Француске Франк Ристер.

Лидер либералне групе АЛДЕ у ЕП Гај Ферхофштат изјавио је да су правила до сада била већински у корист америчких компанија.

"Једину слободу коју имате је да пошаљете своје податке америчким компанијама које то после користе за свој профит. То је све", рекао је Ферхофштат уочи јучерашњег гласања.

Заговорници слободног Интернета у САД истичу да би измене закона могле да умање број посета на сајтовима медијских организација и цензуришу објаве корисника.

Аутор и специјални консултант фондације "Електронски фронт" Кори Докторов изјавио је да филтери често раде на основу "грубог препознавања".

"Филтер би могао да ''ухвати'' фотографију и обрише је само зато што се у позадини налази аутобус на коме је слика заштићена ауторским правом. Вероватно би могли да направе и рибарске мреже које хватају сву туну, под условом да вас није брига колико делфина улове у исто време", прокоментарисао је Докторов.

Агенција подсећа да ће измене у своје домаће законодавство морати да уведу све државе чланице ЕУ, што ће, сматрају, створити простор за појединачну интерпретацију.

За предлог закона гласало је 348, против су била 274 посланика, док је 36 било уздржано. 

Европска комисија почела је овај процес пре две године у покушају да се заштити европско културно наслеђе и осигура да издавачи, емитери и уметници приме правичну накнаду од великих онлајн компанија, додаје Ројтерс. 
 

EUR/RSD 117.5880
Најновије вести