ХЕРОЈСТВО ПОД ТРОБОЈКОМ Данас је дан српског јединства, слободе и националне заставе
У Србији, као и у Републици Српској данас се обележава Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сећања на 15. септембар 1918. године, када је српска војска пробила Солунски фронт, што је довело до распада савеза Централних сила и окончања Првог светског рата.
Као вид посебног поштовања према херојским прецима који су потукли непријатеље 1918. и изборили се за величанствену победу Срба у Првом светском рату, Влада Србије је 11. септембра 2020. донела одлуку да се надаље дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, обележава као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Истоветну одлуку донела је и Влада Републике Српске.
Распад фронтова Централних сила, што је изазвано српским пробојем Солунског фронта, довео је до окончања Првог светског рата, најразорнијег који је свет до тада видео, односно капитулације прво Бугарске и Турске, потом Аустроугарске и Немачке. Победа у Првом светском рату, пробој Солунског фронта, окончање Светског рата и обликовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, један је највећих успеха у целокупној историји Срба. Пошто је ослободила простор Краљевине Србије и Београд, српска војска је одмах наставила ослобађање сународника, Срба дотадашње Аустроугарске, а онда и других јужнословенских народа, чиме је остварен претходно званично прокламован циљ ослобођења и уједињења, и обликована је нова заједничка државе Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, односно од 1929. Краљевина Југославија. Надљудским напорима, Срби су Солунски фронт пробили разбијањем бугарско немачких снага које су држале тај део борбене линије. Пробоју је претходило масивно артиљеријско дејство, које је непрекидно трајало девет сати. Дејствовало је приближно 2.000 далекометних цеви. Ватра страховите разорне моћи трајала је до почетка пробоја 15. септембра у 5.30 часова.
Солунски фронт
Срби, који су се до тада опорављали на Крфу, од марта до половине маја 1916. после трагичног повлачења преко планинских врлети од Косова и Метохије пут Јадрана, у зиму 1915/1916. пребачени су у залеђе Солуна. Било их је, колико се зна, 6.025 официра и 124.190 војника. Солунски фронт, укупне дужине око 600 километра, називан и Балкански, Срби су на Солунском фронту прве озбиљне победе постигли септембра 1916. запоседањем Кајмакчалана, чиме су ослобођене прве стопе поробљене отаџбине, а онда и ослобађањем Битоља новембра 1916. Једна од последица Боја на Кајмакчалану било је и расформирање Треће српске армије 28. марта 1917. услед страховитих губитака. Остатак људства прекомандован је потом у Прву и Другу армију. Јуна 1918. Франше д`Епере, главнокомандујући савезничких снага на Солунском фронту, током састанка са регентом Александром Карађорђевићем и српским генералима усагласио је велику офанзиву која се догодила средином септембра 1918. Пробој је извршен на сектору Добро поље - Ветерник - Козјак, где су се налазили Срби, којима је одређен тежишни удар приликом пробоја. Првом српском армијом командовао је генерал Петар Бојовић, Другом, војвода Степа Степановић. Командант Штаба био је војвода Живојин Мишић. У то време, Срба је на Солунском фронту било до 140.000, од чега су приближно 25.000 били добровољаци, готово искључиво Срби са простора Аустроугарске, делом из заробљеништва из Русије, а делом из Америке.
Истовремено, у току је било поступно примицање српских војника ка положајима непријатеља. Био је то мукотрпан успон ка врховима на којима су Бугари, Немаци и Аустромађари били утврђени. Затим је уследио јуриш, пробијање, жестоким ударима војника који су претходне сате провели приљубљени уз планинске успоне, док је преко њих непријатеље тукла артиљерија припремајући пробој.
Ове године, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, односно годишњица херојског пробоја Солунског фронта, обележава се и великом војном парадом „Снага јединства” 20. септембра у Београду
Потом, пошто је продор Срба настављен великом брзином, на запрепашћење не само непријатеља него и савезника, најслабија карика у ланцу Централних сила се распала. Коначно, Бугарска је, пошто су се читаве њене армије предале Србима, капитулирала 29. септембра. Аустроугарска је капитулирала, после Турске, 3. новембра. Потписивање примирја с Немачком, на Западном фронту, 11. новембра, означило је крај Првог светског рата.
