ОПШТИНА У СРБИЈИ ЛЕЖИ НА АРХЕОЛОШКОМ БЛАГУ Највише пажње привлачи принцеза сахрањена са двојицом ратника

У фокусу најновије едиције Тестудо, коју је поводом тридесетпетогодишњег јубилеја издао Завичајни музеј у Прибоју, налази се археолошка, културна и историјска баштина прибојског краја - од праисторије па све до средњег века. Кроз текстове разних аутора представљен је свеобухватан преглед налазишта и значајних локалитета.

- Пошто је наш музеј заснован на археологији, било је логично да прикажемо све оно што се на територији општине откривало и истраживало. Најпозванији да о томе говори јесте археолог Саво Дерикоњић, директор музеја од оснивања па све до одласка у пензију – каже Нада Милићевић, актуелна директорка Завичајног музеја у Прибоју.

Један од најважнијих локалитета на територији Прибоја јесте праисторијски рудник бакра Јармовац који, према речима археолога Сава Дерикоњића, датира из чак 5500. године п.н.е.

- Локалитет Јармовац представља један од четири најстарија архео-металуршка центра на Балкану. Његов значај потврђују бројни налази - од рударских окана, остатака алатки и трагова самородног бакра, до руде малахита, халкопирита, калупа за ливење и комада згуре. На основу свега тога, данас можемо врло прецизно да сагледамо како су наши преци експлоатисали и прерађивали руду још пре више од 7.000 година. Први писани подаци о овом локалитету потичу још из 1937. године, када је британски истраживач Дејвис регистровао два рударска окна. Од тада до данас, кроз међународне пројекте у сарадњи са универзитетима из Лондона, Минхена, Београда и других градова, потврђено је да се на Јармовцу одвијала континуирана рударска и металуршка активност - од винчанске културе па све до гвозденог доба - истиче археолог Саво Дерикоњић.

На сталној поставци у Завичајном музеју чувају се и налази из тог периода - оруђе, керамика, рударска опрема, али и предмети који откривају свакодневни живот. Највише пажње посетилаца привлачи „прибојска принцеза“, девојчица сахрањена са два одрасла мушкарца ратника.

- По накиту који је имала на себи, претпостављамо да је била племићког порекла. Два мушкарца уз њу - по свему судећи ратници - можда су имали задатак да је штите и у загробном животу - објашњава Нада Милићевић.

На висинама изнад Прибоја, на планини Бић, уздиже се средњовековна тврђава Јагат.

- Назив потиче из старословенског језика и значи “црни дуд”. Подигнут је како би контролисао Лимску долину, али и да заштити манастире Бања и Мажићи. Ископавања из 2017. године потврдила су постојање двоструког хришћанског гроба и открила присуство људи још из старијег гвозденог доба - око 750. године п.н.е. Тврђава је кроз векове прелазила из руке у руку - од Срба, преко Турака, до Босанаца - све до коначног уништења 1832. године, када ју је спалила војска Хусеина Градашчевића - објашњава Дерикоњић.

На врху планине, на месту некадашње тврђаве, данас су видљиве само рушевине.

- Очуван је зид који је повезивао кулу са остатком тврђаве. Од кула су остали само темељи, али су код главне куле пронађене лепо обликоване камене степенице које су водиле ка доњем делу града. На самом врху планине налазе се пећине које носе трагове ручне обраде - људи су их обрађивали још у прошлости. Осим Јагата, на подручју Прибоја постоји још неколико средњовековних утврђења: Остро, Равањски град, Оштрик и Северин - наводи Дерикоњић, истичући да без Јагата, вероватно не би било ни настанка Прибоја и у томе је његов највећи значај.

Прибојску средњовековну историју допуњују манастири Бања и Мажићи, који су такође део музејске поставке. Посебно су занимљиви хируршки инструменти пронађени у манастиру Светог Георгија у Мажићима који указују на развијен ниво медицине и извођење операција у том периоду, још једна фасцинантна црта историје овог краја.