(ФОТО, ВИДЕО) ВРХОВИ ФРУШКЕ ГОРЕ ЧУВАЈУ СТЕНЕ СТАРЕ ОКО 300 МИЛИОНА ГОДИНА Острвском планином некада се шетали и пећински медведи
Фрушка гора данас, одраз је њене геолошке историје и савремених геодинамичких процеса, те није за чуђење што су и те вредне карактеристике узете у обзир приликом проглашења ове усамљене острвске планине, настале пре око 300.000.000 година за Национални парк.
Ретка су подручја која имају овако богат геолошки диверзитет као што је Фрушка гора, а како је за „Дневник” објаснила стручни сарадник у НП „Фрушка гора” Љуба Јосић, њеном геолошком богатству допринео је процес сучељавања различитих тектонских јединица.
– Фрушка гора представља хорстовску форму која се постепено уздиже за разлику од већине околних тектонских блокова који милионима година тону и временом се прекривају млађим седиментима. То значи да су на самим врховима Фрушке горе најстарије стене од пре 300 милиона година када је она било острво, док су у подножју најмлађи седименти, и у њима можемо пронаћи бројне фосилне остатке биљног и животињског света који је кроз историју настањивао ово подручје. Но највећи број фосилних локалитета Фрушке горе везује се за седименте који су стварани нешто пре Панонског мора, пре око 20 милиона година – каже Јосић која у Националном парку ради на заштити геолошких вредности.
Тако су истраживања показала да је непосредно пре надоласка Панонског мора на подручју Фрушке горе владала тропска до субтропска клима, о чему сведоче слојеви фосилних остатака карактеристични за те услове.
– На падинама и у подножју Фрушке горе, фосилни остаци сведоче о томе да су у то време овим простором владали морски јежеви и пужеви, затим шкољке, корали и слично. Фосили биљног света карактеристични су за тропске температуре, с обзиром на то да смо на више локалитета пронашли остатке медитеранског лишћа. У лесу се могу уочити погребени бројни остаци крупних животиња које се са друге стране везују за ледено доба, попут мамута, ирваса и бизона, а код некадашње циглане су нађени и фосили пећинског медведа – прича наша саговорница.
Ова острвска стара громадна стена „крије” богатство локалитета, а Љуба каже да су најчешће педолошког облика, односно у виду лесних профила. Поједине су уредили, а неке не могу, јер су у првом степену заштите где се ниједна активност не сме спроводити.
– Неке смо, иако због својих вредности заслужују да буду у првом степену заштите, пребацили у други степен, како бисмо могли да радимо санације, јер се ти лесни профили губе бујањем вегетације, а људима желимо да представимо богатство које баштинимо. Тако смо годинама радећи увидели да сви геолошки локалитети треба да буду у другом степену заштите, како би и будуће генерације уживале у историји Фрушке горе – каже Љуба уз напомену да се дивни лесни профили налазе код Старог Сланкамена и у Сусеку, близу обале Дунава, на којима се лепо могу видети прелази светлијих и тамнијих нијанси, што нам говори о смени ледених доба.
На падинама и у подножју Фрушке горе, фосилни остаци сведоче о томе да су у то време овим простором владали морски јежеви и пужеви
На Фрушкој гори могу се наћи разне минералне сировине, какав је ископ драгог камена на Козјем брду, који је у другом степену заштите, док велики руднички коп „Бели Мајдан” у Раковцу сведочи о коришћењу каолинског гранита, који је некада служио за темеље и израду надгробних споменика, а вероватно и за изградњу оближњег манастира Раковац.
– Сви знамо да се угаљ експлоатисао у бањи Врдник све до 1960. године, до појаве термалне воде, након чега је почео да се развија бањски туризам, а рудник је затворен. Имамо и камен трахит, копови су у фази рекултивације, и то су Кишњева глава у Раковцу и Лединачко језеро. То је стена вулканског порекла и користи се као подлога за путеве, изузетног је квалитета, а нама говори да су ове крајеве, кроз праисторију, потресале ерупције подводних вулкана – објашњава Љуба Јосић.
Како је објаснила заштитница геонаслеђа Фрушке горе, сви налази нису у ингеренцији НП „Фрушка гора” попут „Лесног профила Чот”, јединог локалитета у земљи на ком је утврђена палеомагнетна граница између доњег и средњег плеистоцена, што наглашава значај овог профила у глобалним размерама.
– На „Гргетегу” су откривени седименти сармата, панона и горњег понта, тзв. „Гргетешки слојеви” и детаљно је обрађена и изучена бројна каспибракична фауна мекушаца. Одређено је више од 40 врста од којих је 12 први пут утврђено. Само део овог палеонтолошког локалитета налази се у другом степену заштите. Имамо и палеонтолошко налазиште горње креде у сливу Орловачког, Доброг и Черевићког потока и он се налази у првом степену. Ово је једна од најбогатијих ризница горњокредних фосила у Европи, с обзиром на то да су до сада са овог локалитета описане 164 врсте цефалопода, шкољки, пужева, корала и слично. Ови локалитети имају основа за упис у листу међународних значајних објеката у оквиру Европске асоцијације за конзервацију геонаслеђа – „ПроГЕО”, под условом да се спроведу све до сада одређене мере заштите и уређења – истиче Јосић.
На подручју са режимом заштите првог степена налазе се још и локалитет „Папрадине”, Гргуревачка пећина на Поповом чоту (део је у режиму заштите другог степена) и стена „Орловац”, док су у другом степену заштите палеонтолошки локалитети „Шакотинац” и „Кречанске јаме”, и вулкански туф код села Раковац.
Геолошка поставка, уз поставку фосилних остатака биљног и животињског света може се погледати у Информативном центру Националног парка „Фрушка гора” на Иришком венцу, а улазница је симболична - 50 динара за децу, док је за одрасле 100.
