СРПСКИ НАУЧНИЦИ НАПРАВИЛИ ИНОВАТИВНЕ МЕСНЕ ПРОИЗВОДЕ Мање загађења, нижа цена, добар укус! ХИБРИДНА КОБАСИЦА ТО ПОТВРЂУЈЕ
Институт за сточарство у Београду развио је иновативну линију хибридних месних производа који комбинују месо и биљне компоненте.
Циљ је смањење негативног утицаја производње меса на животну средину и смањење трошкова производње, изјавио је данас помоћник директора за науку тог института Никола Станишић
Он је на 15. Међународном симпозијуму „Савремени трендови у сточарству”, у организацији Института за сточарство Београд – Земун од данас до 31.октобра, рекао да индустрија меса не може да опстане без иновација.
„Потребно је задовољити нутритивне потребе потрошача, а истовремено смањити емисију гасова стаклене баште и потрошњу ресурса”, казао је Станишић.
Како је објаснио, Институт за сточарство већ неколико година ради на спајању традиционалне технологије производње меса са иновативним технологијама и пре годину дана је основао „спин-оф” компанију „Супер производи од меса”, која развија и производи хибридне кобасице које комбинују месо са биљним компонентама.
Та компанија, како је додао, послује по бизнис моделу који подразумева да ће технологију нудити и другим произвођачима у земљи и иностранству.
Навео је и да ти нови производи који се развијају и чији је планиран почетни обим производње око једне тоне месечно, носе називе – супер грчка, супер оријент, супер пикант и супер јагњећа кобасица, као и да се очекује да ће се у малопродаји наћи наредног месеца.
„Наш циљ је да снизимо цену производње и да понудимо производе који ће бити чак јефтинији од традиционалних месних прерађевина”, рекао је Станишић.
Према његовим речима, већ су потписани уговори са две стране компаније из Немачке, којима ће бити продата лиценца за нову технологију.
„Желимо да покажемо да иновације у индустрији меса могу да дођу из Србије и да буду конкурентне на европском тржишту”, закључио је Станишић.
Учесници 15. Међународног симпозијума „Савремени трендови у сточарству” који се одржава у београдском хотелу „Путник Ин” су научници из 16 европских земаља, као и њих више од 50 из Србије, односно из домаћих реномираних истраживачких и образовних институција, међу којима су Пољопривредни факултети у Београду и Новом Саду, као и Агрономски факултет у Чачку и Факултет ветеринарске медицине.
