Овог пута, судећи према осмацима новосадске ОШ „Милош Црњански”, највише њих оклизнуло се на питању који је српски манастир био центар архиепископије, а муке је било и око задатка из физике који је тражио да се израчуна време потребно да се пређе одређени пут.
У суштини, задаци нису били толико тешки, али је требало добро размислити пре заокруживања одговора, на шта су им наставници и скретали пажњу, напомиње ученик Никола Миланко, на чијој листи жеља ће се наћи Гимназија „Лаза Костић” и Електротехничка школа.
Што се тиче питања из историје, ја сам ставио Хиландар, али је требало Жича, каје се Никола.
По њему је, како додаје, ово био најзахтевнији тест, зато што обухвата градиво из пет предмета и треба се присетити свега. После тога по тежини бих ставио српски, а на крају математику, вели Никола.
И за Машу Алексић је ово било трик питање, мада је задовољна како је урадила остале задатке.
Генерално, било је доста теже него на пробној малој матури, каже Маша.
Криво јој је, вели, што је у задатку из српског језика за зависну реченицу прво написала да је намерна, али је почела превише да размишљам и преправила одговор у „односна”.
Према мојој процени, освојићу по 17 бодова из српског и математике, те се уписати у Исидорину или Светину гимназију, мада је и смер економски техничар једна од могућности, каже Маша.
Како додсаје, иако су то неке од најпопуларнијих школа, није их бирала по томе, већ према својим интересовањима.
Вељка Ђиласа, који себе види као будућег грађевинског или архитектонског техничара, намучио је четврти задатак из физике, па га је на крају прескочио.
Блокирао сам се, иако је то градиво из осмог разреда, али чини ми се да смо га обрађивали за време ванредног стања, додаје.
Према његовим речима, из српског, рецимо, није имао времена за 19. и 20. питање.
Учио јесам, а доста тога сам већ знао из географије, историје и биологије. Искрено, потајно смо се надали да неће бити мале матуре, каже Вељко.
Наташа Тепић каже да није било лако пратити онлајн наставу, што због лошег интернета, што због појединих превише савесних наставника који су им слали сваког дана по пет-шест страна градива, те тако, и да су хтели, ђаци нису могли да излазе из куће. Ванредно стање их је, тврди, додатно зближило, па једва чекају прославу матуре 1. јула на Рибарском острву.
У мојој учионици нико није био под стресом, више смо били успавани, признаје Наташа.
Комбиновани јој је, како каже, био најлакши од свих, али се за њега и највише припремала.
Трему сам имала једино на тесту из математике и њега сам најлошије урадила. Данас смо, рецимо, били у недоумици колико времена треба да се пређе одређени пут, па је неко заокружио два сата, а неко 0,5 сати, а јуче нас је збунило претварање у валуте и нисмо се могли сетити формула за израчунавање висине и запремине пирамиде. Иначе, намера ми је да се упишем у Медицинску школу, смер физиотерапеут, где је јака конкуренција, мада закљученим оценама нисам потпуно задовољна јер ми је прво полугодиште покварило просек, вели Наташа.
Директорка ОШ „Милош Црњански” Милица Вучићевић каже за „Дневник” да је ове године завршни испит полагало је 114 осмака.
Имали смо и једну ученицу која је радила по ИОП-у 2, тако да је имала прилагођен тест, који је решавала у посебној просторији у присуству свог асистента и два дежурна наставника, додаје Милица Вучићевић.
Како додаје, први утисак њихових ђака јесте да су питања била тежа него на пробној малој матури.
Деца се надају да ће имати увид у своје урађене задатке, јер то није било најбоље решено на пробном тесту, каже Вучићевићева.
Иако је редован начин школовања прекинут, ученици су редовно пратили наставу на РТС-у уз консултације са својим предметним наставницима, напомиње.
Припремна настава, која у нашој школи траје током целе године, у последње две недеље је интензивирана. Поштујући све мере заштите, ђаци су прошли пробни тест, који је ове године технички другачије конципиран и то им је олакшало излазак на завршни испит. Десетак наших ученика већ је положило пријемни у Карловачкој гимназији, а једна ученица у Школи за дизајн „Богдан Шупут”. Професионалном оријентацијом се бавимо од петог до осмог разреда и тако пружамо деци више могућности да своје жеље ускладе са способностима. Највећи број анкетираних намерава да се упише у једну од гимназија у нашем граду. На другом месту по интересовању су ИТ одељења у Електротехничкој школи, а на трећем сви медицински смерови. Један број ђака види себе као кулинарске или ветеринарске техничаре, а мањи број жели да се упише у Саобраћајну и Хемијску школу, каже директорка.
С. Милачић
