Историчари кажу да се тада окупило читалаштво жељно нових књига, новина и иновација сваке врсте. Први књижничар био је Никола Стојаковић, директор Антоније Протић, а записничар Коста Јанковић. До 1938. године Српска читаоница имала је 109 сталних чланова и тада је била велика ствар када неко каже - еј, ја сам члан библиотеке!
Драгана Петрић, дипломирани историчар, а од пре неколико године и виши дипломирани библиотекар, води Завичајно одељење у саставу Народне библиотеке „Вељко Петровић". Она каже да је у току Другог светског рата уништен већи део фонда књига ове библиотеке, а преко 2.500 штампаних публикација, из периода 1868-1939. године, склоњено је у Матицу српску. Градска библотека 1968. године добија име писца равнице Вељка Петровића, а исте године почиње са радом и Дечје одељење. На основу закона о библиотечкој делатности (1960) поред одељења за одрасле и децу, 1982. године формира се и Завичајно одељење.
- Међу публикацијама које су биле евидентиране у фонду паланачке читаонице у Старој Паланци било је и публикација првих паланачких штампара (Блазек, Чернишен) па је од самог настанка почела да постоји завишајна збирка - каже Петрићка. - Данас је њен фонд у инвентарној књизи обележен са 2.190 публикација монографске грађе. Ту су публикације које су написали аутори рођени у Бачкој Паланци, или који су темом везани за овај крај, ту су и дела аутора који су део живота провели овде, али овде су и књиге које су издате на овом простору.
Библиотекари кажу да нас данас окружење тера на унификацију и стандардизацију. Интерес према завичајном откривају и истраживања која показују да завичајно брани различитост сваког простора. У Паланци објашњавају да све библиотеке сродног типа (отворене, позајмне...) по правилу имају сличне фондове, књижевне програме, изложбе... Ту је и разлика у опремљености и згради у којој се налазе. Тешко да то може некога да више заинтересује за једну библиотеку у односу на другу. Завичајна одељења су та која својим специфичним садржајем одржавају различитост, како због простора који покривају тако и због субјекта истраживања.
- Библиотеке као јавни сервис пружају потребне информације и својим програмима и услугама подстичу доживотно учење - додаје Петрићка. - То је посебно важно за мање средине, као што је Бачка Паланка. Услуга кориснику, пре свега, пружа се личним контактом и зато су комуникационе технике неопходна знања библиотекара. Пријатна атмосфера, понуђена столица у читаоници, јесте добар почетак, прва етапа у лоцирању проблема који читалац треба да реши. Обавеза завичајног одељења је да спречи губитак памћења. Много је писаног материјала настало како је писање везано за завичај почињало, оно се чува не вреднујући га, не селектирајући га.
Од завичајних одељења, кажу стручњаци, очекује се да истражује, прикупља, обрађује и даје на коришћење завичајни материјал. Тачније, треба да чува локалну, завичајну историју, те да промовише завичајне вредности, пружајући корисницима увек нове информације, мотивишући завичајне ствараоце на континуитет у својим истраживањима.
- Повремено библиотека покреће акције међу суграђанима - додаје саговорница. - Уколико поседују библиотечки материјал везан на било који начин за наш град, ако им није потребан, позивају се да га поклоне Завичајном одељењу. Први корисници услуга су деца и за њих се праве посебни програми, прилагођавамо се и потребама тинејyера. Рад академских грађана на овом одељењу је на научној основи, траје дуго уз коришћење великог броја библиотечког материјала, уз потребу фотокопирања, или фотографисања изворних материјала. Завичајни библиотекари имају и задатак да мотивишу завичајне ствараоце на континуитет истраживања и издавања завичајних публикација. Тако, на пример, књиге о селу Обровцу пише Ленард Немет, прошлошћу Паланке у електронској форми бави се млади Стефан Гужвица. Они, али и други, свој рад темеље, пре свега, на истраживању периодике и постојећих завичајних публикација. Фонд Завичајног одељеја богат је разноврсним монографским публикацијама, а њихови аутори са задовољством дарују своје књиге библиотеци. Често су то афирмисани ствараоци поникли са овог простора. Промоције књига су само још део посла. Др Весна Цолић, Наташа Ђурица, др Јово Радош, др Небојша Кузмановић, др Рајко Игић, др Милан Нешић, Михаел Ђуга, Витазослав Хроњец.. само су нека од имена акдамеских старалаца из ове средине. Наравно, не смемо заборавити ни летарате: Ђорђа Писарева, Весну Кораћ, Драгутина Бега, чланове Клуба књижевника „ДИС” из Бачке Паланке чији је опус, такође представило Завичајно одељење НБ „Вељко Петровић„.
Овде нам показују и две урамљене докторске допломе, добијене после одбране докторске дисертације из прве половине прошлог века. Породице су их поклониле, а реч је о дипломама Аврама Мишкова, доктора правних наука и Радована Завишића, такође доктора права. Породица Завишић је завичајаном одељењу поклонила и књигу са посветом Жил Верна „Пут око света за 80 дана” коју је на српски језик превео баш др Завишић.
Милош Суџум
