Све што ствара у последње време, можете да „ошацујете” на друштвеним мрежама под називом Жељка Јока Фоодограпхy, а онда и да се, захваљујући рецептима које напише уз фотографије, и сами опробате у фото-кулинарском послу.
- Ја сам социолог који се бавио новинарством, а тренутно фотографијом - каже Жељка, која је родом из Двора на Уни, а тренутно живи на релацији Нови Сад - Крушедол. - Одраније волим фотографију, а кад се десио тај дан да сам постала слободан човек, била сам сама са фотоапаратом и требало је да одаберем правац у ком ћу ићи. Храна је моја љубав, а увек ми се допадла даркфоод пхотограпхy, где су фотографије хране као у позоришту: све је црно, храна је у фокусу и битно је светло. Имала сам концепт како би то требало да изгледа и још увек идем ка томе. За сада имам привремени студио и зато кажем да сам на релацији Нови Сад - Крушедол. Тамо је место где могу да фотографишем, јер имам све услове. У стану је то немогуће, требало би ми вештачко светло, а оно ништа лепо не чини храни. Спајам годишња доба, цвеће, свеже поврће, а то све има у башти и не можеш да нађеш тако лако у граду. Циљ ми је да будем самостална, у чему већ успевам, а друга жеља ми је да се бавим оним што волим, а не што ми доноси финансије. А кад кренеш тим путем, финансије саме дођу. За релативно кратак период имам прилично леп ођек, позитивне информације добијам са свих страна. Лепо је кад отворим страницу на друштвеним мрежама и видим гомилу порука од људи који само желе да кажу да им се допада то што радим. То ми даје ветар у леђа.
Да ли томе доприноси тренд фоткања и објављивања слика хране на друштвеним мрежама?
- Могуће је, доста људи то покушава, али издвајају се они који имају свој стил. Није решење само ићи по ресторанима, фотографисати и то постављати. Поента је убацити уметност. У супротном радиш исто што и остали. Ја морам да пазим на композицију фотографије, на светло, морам да обраћам пажњу на то у ком моде-у ми је фотоапарат, који ћу објектив користити...
Мораш да водиш рачуна и да ти успе јело...
- Да, с обзиром на то да ја и кувам, не копирам туђе рецепте, па је потребно више припреме и креативности. Мени је додатна компликација што ми је фокус на фотографији, па оно што направим мора да буде и лепо на око, а не само укусно. Наравно, мора да буде и укусно, јер кад поделим рецепт, морају и остали да буду задовољни када припреме то јело. Иначе, моја примарна идеја није била да постављам рецепте, али сам приметила да их људи траже.
Кажеш да ти се људи јављају, али колико су млади заинтересовани да се опробају у кухињи, нарочито кад виде твоје рецепте?
- Јављају ми се у великој већини колеге и то је оно што ми је интересантно.
Колеге новинари или колеге кувари?
- Колеге кувари и фотографи. Дешава се да ми се неко ко има много пратилаца јави и каже шта му/јој се допада и да савет како још могу да урадим то нешто. Има различитих мишљења, али у суштини, сви су позитивни и подржавају једни друге. Јављају се и млади људи јер много њих воли здрав начин исхране. Чини ми се да је све већи тренд повратка на природно, као и на кување. Као да брза храна више није толико у фокусу. Приметан ми је и повратак људи на село. Иду у правцу да им буде ближа природа.
Шта мислиш, шта доприноси таквом путу, илити тренду?
- Доста је све то популаризовано у последње време. Интернет је платформа која све гура...
Мислиш ли да ће, онда, и то проћи? Хоће ли бити изгсустирано?
- Не знам. Знам да су изгустирани модерни ресторани, више се иде у кафане које су у етно стилу.
Колико си расположена да фоткаш туђу храну?
- То је план за наредни период. Имала сам неке сарадње, али сам се фокусирала на то да покажем људима шта радим. Волела бих да радим и са брендовима и ресторанима, што ми је и циљ.
Имаш ли идеју и да једног дана отвориш свој ресторан?
- То ме сви питају, а ја сам одувек желела тако нешто. Увек сам маштала да живим на селу и отворим конобу.
Л. Радловачки
Пуњене пикантне тиквице
Имаш ли неко јело које посебно волиш да припремаш и фоткаш?
- Могу да наведем који је састојак. То је сир. Иначе млечне производе обожавам. Све што припремама, уколико постоји могућност, волим да их убацим. Сир најрадије користим, од поврћа су то тиквице јер се лепо слажу са свим. То је поврће које може да се једе сирово, може да замени резанце, пасту и шпагете, може да се пуни и на различите начине припрема, а лепо се фотографише. Што се тиче слаткиша, волим мусеве у чашама, све што је кремасто, једноставно за прављење.
За једну тиквицу (две половине) потребно је: 3 мање главице црног лука, 2 шаргарепе, неколико ружица броколија, половина млевеног пилећег меса, шоља парадајз соса, љута алева паприка, бибер, со.
Лук, шаргарепу и броколи ситно исецкајте или самељите у блендеру и продинстајте на мало уља (наливајте по потреби). Затим додајте млевено пилеће бело месо. Након неколико минута зачините јело, сипајте парадајз сос, пустите да мало уври и склоните са ватре.
Тиквицу пресеците уздужно, па извадите семенке и направите простор за пуњење. Продинстаним поврћем и месом напуните половине и запеците у рерни.
Служите са свежим сезонским поврћем. Пријатно!
