Летопис Матице српске: Светосавски темат

НОВИ САД: Светосавски темат новог, мартовског броја Летописа Матице српске отвара текст Светлане Томин о сремским Бранковићима са овогодишње Светосавске беседе, одржане у Матици поводом Дана Светог Саве.
letopis matice srpske
Фото: Ilustracija

По речима професорке Томин, сремски Бранковићи су кроз повезивање са оснивачима династије и цркве Светим Симеоном и Светим Савом, снажно подвлачили идеју континуитета и својим деловањем потврђивали се као настављачи немањићких традиција. О Светом Сави, светосављу и духу постмодерног доба пише Иван Негришорац указујући да нико у духовној историји Срба није таква снажна, тектонска померања изазвао у облицима мишљења, доживаљају света и у начину живота као што је то учинио Свети Сава, који је у српску културу унео идеале исхиастичке праведности и свете делатности која у свим човековим поступцима тражи и налази сагласност са највишим начелима Богочовека.

У овом темату објављен је и есеј Милоша Живковића о српској средњевековној дворској уметности у коме је дат историјат столних места српских владара у средњем веку и градитељско устројство тих резиденцијалних објеката.

Јован Попов разматра паралелизам мотива у Толстојевој приповеци “Луцерн” и романима Достојевског “Бедни људи” и “Запис из подземља”.

Иако се ова два велика руска писца никада нису срели, мада су припадали готово истој генерацији, Попов наводи да су имали сличне, критичке погледе на савремену западну цивлизацију, њен морал и обичаје.

У есеју “Carmina figurata у бароку” Невена Савић се бави “Стематографијом” Христофора Жефаровића и “Свечаним поздравом Мојсеју Путнику” Захарија Орфелина, указујући да интензитет њиховог деловања утиче на бакрорезачку вештину и хералдичку праксу српских барокних писаца и приређивача зборника ликовног савршенства.

Летопис доноси излагање Жанете Ђукић Перишић с програма “Књижевни свет и његово тумачење”, одржаног у Матици српској поводом 125. година рођења Иве Андрића. Ауторка је говорила о малим тајнама из његове уметничке радионице сматрајући да се у неко књижевно дело може ући и кроз пишчева аутобиографска врата. Иако је Андрић у свом делу настојао да се удаљи од свега што личи на аутобиографију, што се темељи на његовом животу, Жанета Ђукић Перишић сматра да уметник не ствара у вакууму лишеном творачке индивидуалности, у некаквом гету удаљеном од свих аспеката стварности који нужно формирају ауторову људску и креативну посебност.

ЛМС доноси и есеј америчког професора Стивена Баскервила, водећег за питања развода, стваратељства и породичних судова који пише о новој идеологији секса.

Поезију у ЛМС објављују Дејан Алексић, Надежда Пурић Јовановић, Горица Радмиловић, прозу Весна Капор и Срба Ињатовић, а број затварају критички прикази нових књига.

Н. Попов

EUR/RSD 117.3221
Најновије вести