Једна од најраширенијих заблуда у српском језику тиче се употребе прилога ПУНО у језичкој конструкцији ПУНО ХВАЛА. Најчешћи аргумент против овог израза је да не постоји „празно хвала” и да се може рећи само „много хвала”.
ПРАЗНО може бити супротно од ПУНО, али то су придеви; нпр. празна чаша и пуна чаша и резервисани су за то једно значење. У конструкцији „пуно хвала”, „пуно” је прилог и има значење – у великој количини, у великом броју, много. ПУНО ХВАЛА може равноправно да се користи уз МНОГО ХВАЛА.
Друга заблуда се тиче употребе придева ЗАДЊИ у значењу „последњи”. Честа је тврдња да се не може рећи „задњи у реду”, „задњи пут” или „у задње време”, само „последњи у реду”, „последњи пут” и „последње време”, јер не постоји предњи у реду, предњи пут ни предње време. Реч „задњи” има основно значење „који се налази позади”, али из тог значења развила су се друга просторна и временска значења – последњи у реду, завршни, крајњи. У овим случајевима употреба придева задњи не подразумева да је оно што му претходи – предње, већ да је на почетку, прво. Значи, конструкција ЗАДЊИ ПУТ није погрешна!
Наташа Мирковић
