СПРЕМНА САМ НА ВЕЛИКЕ КОРАКЕ Певачица Бојана Срдановић о новој песми „Дијамант” и грађењу каријере

Са свега 17 година иза себе већ има богато искуство - први пут је стала на сцену са пет година, на дечјем фестивалу „Чаролија” Леонтине Вукомановић, а од тада је кроз бројне фестивале и такмичења стицала сигурност и освајала награде. Публика ју је упознала кроз емисије „Неки нови клинци” и „Пинкове звездице”, док се прошле године посебно истакла у „IDJ Show”-у, где је стигла до топ 12 такмичара и добила своју прву песму ,,Мозаик”. У разговору за „Дневников” ТВ Магазин Бојана је говорила о свом путу од првих наступа до озбиљних музичких пројеката, откривши ко јој је највећа подршка и како су је бројна такмичења обликовала и изградила као извођача.

Песма „Дијамант” је ваш нови пројекат који уноси нову енергију у вашу каријеру - шта она за вас лично значи и како је текао цео процес њеног настајања? 

– Песма „Дијамант” је мој други пројекат, али има посебну нову енергију јер су се људи, који су на њој радили, максимално посветили и дали све од себе да песма буде онаква какву ја волим и желим. Само име Бане Опачић је већ довољно да се зна да се ради о квалитету. Имала сам јако велику жељу да ми Бане напише песму, десило се и пре него што сам очекивала. Заиста му пуно хвала на томе што је видео мој таленат и пристао на сарадњу. Мој тим и ја смо детаљно радили на песми и споту. Музику и текст је радио Бане Опачић, аранжман Маријо Пајић, а креативни део су радили Марко Арсић и Милан Милинковић заједно са мном, јер волим да будем упућена и да све радимо тимски.

„Мозаик” је била ваша прва песма која је покупила велике симпатије публике. На који начин вам је искуство рада на њој помогло у стварању и обликовању ваше нове песме? 

– Песма „Мозаик” је моја прва песма и њу сам добила од продукције IDJ Show-a за улазак у топ 12 такмичара. Када је изашла заиста сам добила пуно лепих коментара и велике симпатије публике. Иако сам као јако мала снимала у студију своје дечије песмице и са њима ишла на фестивале и учествовала на телевизијским такмичењима, „Мозаик” ми је заиста пуно помогао да у том смислу сазрим и заиста схватим свој пут извођача.

Каријеру сте градили од првих дечјих фестивала до великих такмичења попут „Неких нових клинаца”, „Пинкових звездица” и „IDJ Show-a”. На који начин су вас сва та искуства изградила и обликовала као извођача?

– Када сам кренула на фестивале и разна такмичења била сам баш мала. Како су године пролазиле била сам све сигурнија и веровала да ћу се певањем заиста бавити, јер су певање и музика мој живот. Дефинитивно је „IDJ Show” пројекат у ком сам преко ноћи сазрела и схватила да оно на шта сам се ја одлучила није нимало лако. Имала сам превише обавеза, интервјуе и све оно што као мало дете нисам имала.

На бројним фестивалима освајали сте награде, а шта вам је било важније - сама победа или искуство и прилика да станете пред публику и покажете свој таленат?

– Стварно ми никад није било битно и никад ни на један фестивал нисам отишла да бих победила. То знају сви људи који су мени блиски. Наравно да је лепо победити и добити награду, али увек су ми била битна дружења на фестивалима, која су била прелепа као и контакти са децом из других држава. Оно што је мени било најбитније на сваком наступу јесте да се покажем у најбољем светлу, а публика је та која увек оставља највећи утисак на мене.

Често говорите да волите баладе и да је то музички правац који вам посебно прија. Шта вас у њима највише инспирише и да ли публика може да очекује и неке ваше експерименте, или више волите да останете доследни свом стилу?

– Баладе су нешто што ја највише волим да певам јер ми највише пријају. Волим емоцију коју оне носе. Кроз баладе могу доста тога да кажем и сваки осећај да пренесем на публику. Трудићу се да останем у, колико могу, свом стилу, али ћу свакако некада, ако песма буде адекватна, изаћи из своје зоне комфора и пружити публици другачију верзију себе.

Често истичете колико вам значи подршка породице - да ли је било тренутака када сте помислили да одустанете, и колико су баш они били ти који су вас мотивисали да наставите даље?

– Често истичем да ми је породица велика подршка јер сам имала само пет година када је мама приметила мој таленат и питала ме да ли желим да певам. Како су године пролазиле све више је било јасно да ја то желим, али да без њихове подршке то не би могло да буде остварљиво. Никад нисам помислила да одустанем, надам се и верујем да до тога неће ни доћи.

Како ваши вршњаци доживљавају вашу каријеру? Да ли схватају колико труда и рада стоји иза свега што радите и како реагују на ваше успехе?

– Моји вршњаци моје успехе доживаљавају јако лепо и срећни су због мене. У почетку је било свега и добрих и лоших коментара, као што код деце увек буде. Све је то прошло и сада је све другачије. Како растемо и како године пролазе постају свесни колика је то љубав и одрицање.

Како бисте упоредили себе данас са оном девојчицом од пет година која је први пут стала на сцену и како сада замишљате свој даљи пут и развој каријере у наредних пет година?

– Она мала девојчица је слатка, безбрижна, опуштена, без треме, пресрећна што је стала први пут на мали круг, тј. бину, коју је нестрпљиво чекала. Данас, исто, пресрећна само са великом одговорношћу, спремна на велике кораке са жељом да има успешну каријеру. Моја жеља је да у наредних пет година избацујем што више пројеката, да ме публика више упозна, воли моје песме и остварује заједно са мном моје снове.

Ивана Јапунџа