“Састао сам се данас са првим човеком најважније међународне финансијске институције на свету, директорком ММФ-а Кристалином Георгијевом. Она није имала пуно састанака са делегацијама, али је имала састанак са нашом. Велико је поштовање исказала према Србији, а једна реч ми је оставила утисак - а то је када је рекла – све сте заслужили, када је говорила о нашим резултатима”, рекао је Мали.
Он је додао да је састанак испунио очекивања, да су директорки ММФ-а представљени позитивни макроекономски параметри Србије, као што су раст економије, ниска стопа незапослености, раст страних директних инвестиција, отварање нових фабрика, великог броја километара ауто-путева, раст плата и пензија.
“Тежак рад, тешке реформе које смо прошли али резултати се очигледно виде, поготово имајући у виду ситуацију у свету где имате успорен или негативан раст”, нагласио је потпредседник Владе. Он је додао да Србија иде даље у реформе и да нема заустављања, те да је то главна порука грађанима, али и потенцијалним инвеститорима.
“Оно што је важна вест је да нама Споразум са ММФ-ом истиче крајем ове године и договорили смо се да ћемо га продужити, још на најмање две године. Тиме показујемо да смо спремни да наставимо са реформама што је и порука грађанима Србије, али и порука инвеститорима који треба да дођу у нашу земљу”, рекао је министар.
Мали је навео да је директорку ММФ-а у име председника Александра Вучића позвао да посети Србију. Он је подсетио да је Георгијева у Београду била 2014. године, током поплава, и да је сада прилика да нас посети поново, што је она са задовољством прихватила.
Министар је нагласио и да је упознао своју саговорницу са пројектом ЕКСПО 2027 и његовим потенцијалом да пружи шансу за раст целог региона. “Заједно смо се сложили да је ЕКСПО 2027. године и све што га чини - изградња брзих пруга, ауто-путева, школа, болница, улагања у енергетику, да је то највећа шанса за цео регион у смислу раста и нових инвестиција и да се покажемо свету на прави начин”, истакао је потпредседник Владе.
Он је рекао да је у овом делу Европе, последњи ЕКСПО одржан у Бугарској, у Пловдиву, 1991. године.
Министар је још једном поновио да Србија, за разлику од много развијених земаља, убрзано расте и да је јавни дуг под контролом. “Јавни дуг Србије у односу на БДП је 46,7 одсто, док је просечан дуг у целом свету 93 одсто БДП-а. Дакле, водимо рачуна о сваком динару, одржавамо макро-економску стабилност земље. Са друге стране, имамо финансијске бафере за било какве ванредне ситуације које могу да се десе, као што се то десило са ковидом 2020. године или 2022. године са енергетском кризом”, рекао је Мали.
Сумирајући своју тродневну посету Вашингтону, он је оценио да са свих састанака на којима је био носи добре вести за Србију – а то је да су сви похвалили досадашњи напредак, реформе и раст.
“Задовољан сам и састанком са Светском банком, МИГА корпорацијом, састанцима са рејтинг агенцијама, великим бројем инвеститора, ММФ-ом, а нарочито са поштовањем које је исказала прва особа те институције Кристалина Георгијева”, оценио је Мали.
Наравно, додао је, прича за нас још увек није завршена, јер пуно тога још у Србији треба да се уради. “Треба да наставимо са реформама када је о енергетици реч, када је Пореска управа у питању, затим да наставимо са реформама наших јавних предузећа. Потребне су реформе и у области социјалних давања, уређења тржишта рада, дакле, свега онога што економију чини још атрактивнијом и конкурентнијом”, казао је потпредседник Владе.
Све то, нагласио је, треба да нас доведе до циља који смо зацртали програмом “Скок у будућност – Србија 2027” - да просечна плата у Србију износи 1400 евра, 650 евра просечна пензија и 650 евра минимална зарада.
“Онда сви лако могу да замисле како ће Србија изгледати. Бићемо центар света, имаћемо милионе посетилаца и потпуно један нови мали град. Наша економија ће бити никада већа и јача са очекиваним БДП-ом од око 100 милијарди евра, закључио је Мали.
Делегација Србије, коју чине министар финансија Синиша Мали, гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, са својим сарадницима, учествовали су на Пролећном заседању Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке, које се одржавало од 15. до 20. априла у Вашингтону.
