Два човека која се непрестано крећу у супротним правцима никад се неће и никад се не могу срести. Претходни закључак, није онтолошка, нити епистемолошка мудрост. То зна свако ко има здрав разум и разуме принципе елементарне логике. Сви опозициони политичари одреда, сви њима блиски медији, и сви интелектуалци који их подржавају, срцем и душом су против пројекта “Скок у будућност – Србија Експо 2027”. Разлог? Тврде да инвестирање 17,8 милијарди евра није добро за Србију и грађане. Кажу да улагање 17,8 милијарди евра не генерише раст, већ води у сиромаштво. Државе и свих становника. С друге стране, Александар Вучић, Влада Србије и Милош Вучевић као потпредседник Владе и председник Српске напредне странке, тврде да је инвестирање 17,8 милијади евра одлично за Србију и њене грађане. Они тврде да ће “Србија Експо” довести до снажног економског раста. И државе и грађана. БДП ће, кажу, достићи 100 милијарди, просечна пензија 650, а просечна плата 1.400 евра.
Не треба бити Сократ или Кант да би се утврдила фундаментална разлика између ова два политичка становишта. У питању је судар две потпуно супротне политике. Две дијаметрално супротне политичке визије. С једне стране су странке и политичари који су своју каријеру градили на затварању и рушењу, а с друге стране је СНС који своју политику заснива на изградњи.
Од 2000. до 2012. године у Новом Саду је затворено 97 одсто фабрика које су од Другог светског рата до петооктобарске “економске и демократске револуције” храниле Нови Сад. У Војводини, Београду и остатку Србије затворено је 98 одсто фабрика које су храниле Војводину, целу Србију и значајан део Европе. Све је то исечено и распродато у старо гвожђе. Комад по комад. Део по део. Србију коју су отели од сељака и радника, и која је њихове родитеље и њих учинила самопроглашеном елитом, претворили су у старо гвожђе чим им се за то указала прилика. Држава и комплетна индустрија за њих су биле само секундарна сировина која је служила за њихово лично богаћење. Како су у шлеперима одвезли расходоване и у отпад претворене фабрике тако су у шлеперима однели опљачкане милијарде. Како индивудуе које су се 10 година гушиле у корупционашким аферама могу било кога оптуживати за корупцију? Како неко ко није изградио ништа може да зна да ли нам нешто треба, или је то беспотребан издатак? Никако. Његова знања су заснована на растакању. На растурању. На разградњи.
Као и свих претходних 11 година, СНС је у огромној предности, због квалитативних разлика које лако може да докаже. Није угасио ниједну фабрику, а отворио је на стотине нових. Ниједан индустријски гигант није распродао у старо гвожђе. У Новкабелу који су уништили противници Експа, сад је центар ИТ индустрије. Немачки Континентал и јапански Нидек у Новом Саду, уз помоћ новосадских инжењера и радника стварају будућност аутомобилске индустрије и индустрије електромотора. СНС не отима имовину радника, нити сељака. Не односи, него улаже милијарде у развој државе. И могу да набрајају сатима. Нове фабрике. Нови путеви. Пруге. Мостови. Болнице. Школе. Вртићи. Домови културе. Музеји. Дупло веће плате и пензије. Драстично већа давања за децу и породицу: 20.000 евра за мајке које купују први стан, 500.000 за прво, 600.000 за друго дете. Пречистачи отпадних вода. Километри канализације. И могу сатима да набрајају шта ће све урадити у оквиру плана “Скок у будућност – Србија Експо 2027”. И народ ће им, на основу до сада остварених резулата, веровати. Реконструкције породилишта. Изградња скоро 500 километара нових путева. Нови мамографи, скенери и магнтене резонанце за болнице и домове здравља. Улагања у ИТ технологије, биотехнологију, вештачку интелигенцију, научно-технолошке паркове. Градња зграде опере и концертне дворане за Београдску филхармонију. Градња метроа. Завршетак брзе пруге Београд – Суботица, градњу брзе саобраћајнице од Бачког Брега до Српске Црње, три моста на Дунаву у Новом Саду. Уместо нарко-боса Дарка Шарића српске хотеле купује Хајат и други светски престижни хотелски брендови.
Зашто су против Експа? Цела побуна се може објаснити у неколико реченица. Србија с просечном платом од 1.450 евра више не може да буде плен нити жртва демагошких флоскула о људским правима, нити слободама. Човек који има пун џеп слободан је да ради шта год му падне на памет. Може да путује где пожели. Да купи шта му се прохте. Може да се образује. Да школује децу. Његов живот није условљен дефетизмом лоших политичара, већ личним амбицијама. Увећани приходи подстичу човека да жели више. Да жуди за новим добробитима. Да тежи даљем повећању својих прихода. То значи да ће подржавати само политику која му обезбеђује развој личног просперитета. Зато опозицији не одговара Експо! Сваки човек зна да улагање од 17,8 милијарди неминовно доводи до економског раста. Да инвестиције генеришу раст. Раст значи више новца, а више новца бољи живот.
Експо је еквидистанца између две политике - сигурног назадовања и гарантованог прогреса. Он је непробојна тврђава успеха напредњака. Неосвојиви бедем напретка Србије. Мостобран између повратка у политику распродаје, стагнације, економског и егзистенцијалног назадовања и политике економског развоја и побољшања животног стандарда. Најдубља суштина није јединство него је разлика: рангирање по вредностима, каже Георг Цимел у Филозофији новца. Разлика између две политике 2027. биће за 70 милијарди евра већи БДП-а и за 1.100 евра већа плата него 2012. То су аргументи који су одлучили децембарске парламентарне и покрајинске изборе, и који ће у корист СНС-а пресудити на локалним изборима.
Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за односе с јавношћу
