„КАД ГОД МИ ЈЕ ТЕШКО, СЕТИМ СЕ БАКИНИХ РЕЧИ: ‘ИДЕМО ДАЉЕ’” Овако је говорила о сећањима мајка Вујадина Савића, откривајући по коме су сину дали име

рина Рајевић Савић, мајка Вујадина Савића је рођена у Пећи на Косову и Метохији, од оца Бранислава који је био хемичар и мајке Оливере. Мало је познато да иза Марине стоје две изузетно важне породице које су формирале новинарку као личност.

„Рођена сам у Пећи. По оцу Браниславу потомак сам угледне метохијске породице Рајевић, а по мајци Оливери, рођеној Мићковић, водим порекло из црногорског племена Кучи. Имам млађег брата Бојана, који је стоматолог. Основну школу похађала сам у родној Пећи, у Београду и Паризу. Завршила сам Тринаесту београдску гимназију и Филолошки факултет у Београду, на катедри за француски језик и књижевност и италијански језик.

Активни сам члан Удружења Пећанаца, окупљених у борби против заборава. Тугујем што у мом родном крају нема Златног врта у којем се играла, о чијој лепоти се надалеко чуло, а који је направио мој прадеда Живко Рајевић, угледни трговац и банкар из Пећи.

Он је на имању свог оца Стевана изградио парк по угледу на велике париске и бечке – Версај и Шенбрун. Тако су делови Рајевића баште били копије ових паркова, а остатак дело маште и креативности мог прадеде. Пошто је Живко много путовао, са путовања је доносио ретке, необичне и лепе биљке – златни брест, сребрну јелу, жалосне врбе, јапански бор. Верује се да је црну ружу управо он донео са истока на ове просторе. Врт је имао стазе посуте шљунком, а поток је искоришћен за 11 водоскока и три водопада, шимшири и тисе биле су подрезане у необичне фигуре”, причала је својевремено Марина, а преносе Вести-онлине.

Марина је с поносом истицала како је била блиска са баком Вером Рајевић, која је била професорка француског језика и књижевности, али и аматерска глумица и члан хора у Пећкој патријаршији.

„Моја бака је била стамена, ауторативна, чувена њена реченица је била C'est la vie (Се ла ви), што значи 'идемо даље'. Кад год ми је тешко у животу, ја се сетим њене реченице и много ми значи. 

Ми имамо комуникацију и дан данас. Кад ми је тешко ја погледам у њену фотографију, поставим јој питање и врло брзо се нешто догоди што ме упути на то да и даље имамо комуникацију”, испричала је Марина у емисији на Рас телевизији.

О браку са Дулетом Савићем и како је Вујадин добио име

Марина прича како ју је Душан Савић привукао својим патријахалним ставом, љубави према правим вредностима...

„Ја сам се прва од свих мојих другарица удала. То је за мене било необично. Било је или да останемо заједно и да одемо забављајући се у Хихон, где је Дуле требао да игра. Пошто мој отац није био за то да ја идем као девојка са Душаном, ми смо се венчали.

Отишли смо у Хихон на медени месец који је трајао 6 месеци и више.

Тај боравак тамо највише је обележило познанство са Вујадином Бошковим (био је славни српски фудбалер и тренер, прим. аут.) и његовом супругом Јеленом која је била ђак моје баке која је живела у Пећи једно време. Толико смо ми њих заволели да смо Вујадину, нашем сину касније дали име по Вујадину Бошкову”, испричала је Марина.